Birajte namirnice sa malom kalorijskom – a velikom biološkom (hranljivom) i zasićujućem svojstvima (siromašne mastima, bogate belančevinama, celulozom, vitaminom i mineralima).
Izbor namirnica čini značajnu razliku između “zdravog” i “nezdravog” obroka.
1. Proizvodi od žitarica: prednost treba dati crnom, graham ili ražanom hlebu sa kvascem.
Izbegavajte: Beli hleb, testenine, pirinač (do 14 dana)
Serviranje ugljenih hidrata predstavlja oko 20-25 g hleba, brašna, pirinča, kukuruznih pahuljica, zobenih pahuljica, ili 1/2 šoljice suve testenine i jedan mali krumpir.
2. Mleko, mlečni proizvodi: prednost dajte obranom mleku, jogurtu i kiselom mleku i niskomasnim svežim –mladim sirevima.
Izbegavajte: Pavlaka - mileram, masni beli sirevi, prevreli sir-kačkavalj, trapist, kajmak
3.Meso i jaja: prednost dajte nemasno meso: peradi, junetine, teletine, goveđe, konjsko, živinsko, riblje, jagnjeće- i obavezno skinuti svu vidljivu masnoću sa mesa, peći na roštilju.
Preporučuje se da se nedeljno dva obroka mesa se zamene uzimanjem morske ribe.
Jednu količinu mesa (otprilike jednu petinu) zameniti uzimanjem soje.
Mogu se uzimati 2-3 jaja nedeljno, u tvrdo kuvanom obliku.
Izbegavajte: Sve vrste masnih mesa, svinjsko meso, ovčije, iznutrice, prerađevine od mesa.
4. Masti: Prvih 14 dana treba izbegavati namirnice sa visokim udelom masti –koji su bogat izvor energije (ulja, maslac, margarin, majoneza, mesne prerađevine, masno meso itd.), kao i načine pripreme hrane gde je unos masnoća velik (pržena hrana).
Prvih 14 dana dodate- vidljive masti se u potpunosti izbegavaju /ostaje ono skriveno u meso, mleku, jezgr.voću/. Kasnije se ograničaavju na 10-20 g, što je oko 1-2 kašičice (nezasićenih) masnoća/ulja npr. maslinovog, suncokretovog, lanenog, repičinog ulja, ulja kukuruznih klica ili soje.
5. Povrće: prednost dajte zelenom lisnatom povrću i povrću bogatom celulozom, naročito ono što se može jesti u sirovom obliku (bar 300g povrća dnevno npr. kupus, salata, šargarepa itd.).
Izbegavajte: Povrće bogato skrobom svesti na najmanju meru (krompir, pasulj, grašak).
6. Voće: prednost ima sveže, sočno voće, ili smrznuto koji su bogati celulozom (jesti sirovo bar 400 g voća, npr. pomorandža, jabuka, kivi..).
Izbegavajte: grožđe, banane, kandirano voće i sušene plodove voćki, kao što su: suve šljive, suvo grožđe, smokve, urme, ako ste veoma stogi, izbegavajte i koštunjavo voće: kikiriki i orase, prvih 14 dana!
7. Sećer: praktično ga treba izbaciti iz upotrebe. Izbegavajte: beli šećer, med, džem, marmeladu, slatko itd.
8. Napici: sve vrste nezasladjenih voćnih sokova mogu se uzimati. Sa kafom treba biti oprezan, naročito ako se pred suvišnih kilograma manifestovao i povišeni krvni pritisak.
Unosite dovoljno tečnosti (1,5- 2 lit.), u izbor ulaze: obična voda, mineralna negazirana voda, gazirana voda, čajevi bez dodanih šećera, sveže isceđeni voćni sokovi razređeni vodom.
Izbegavajte: zaslađena gazirana pića koji su visoki po sadržaju dodanih šećera i fosforne kiseline (štetno za kosti).
9. Začini: kuhinjska so je dozvoljena za upotrebu u napred navedenim količinama i u slučajevima kada za njenu upotrebu nema kontraindikacija kao što su: oboljenje bubrega, povišeni krvni pritisak, dekompenzovana stanja srca. Kiseli začini u obliku jabukovog sirćeta i začinske biljke mogu se upotrebiti za poboljšanje ukusa jelu. Za popravljanje ukusa hrane koristiti i sušene začine korijander, kurkuma, vlašac, beli luk, bosiljak, đumbir, biber (ako ne iritira želudačnu sluznicu)..
.Ljuti začini, majonezi, kečap i prelivi za salatu se ne preporučuju.
Priprema obroka:
Hrana koja se termički obrađuje treba biti kuvana, dinstana ili pečena u rerni, sa smanjenom količinom masti -kuvanjem, kuvanjem na pari, u sopstvenom soku-pirjanjem i pečenjem na roštilju, u teflonu, u foliji, u pvc vrećicama za pečenje, na papiru za pečenje... to jest na svaki način na koji se osigurava minimalno dodavanje masnoće.
Voće i povrće je najbolje konzumirati sveže ili uz manju termičku obradu.
Prema: Simić B. Medicinska dijetetika. IV izdanje. Beograd: Nauka (Univrzitet u Beogradu Medicinski fakultet); 1998.
srbnutrition.info/ [Internet]. Univerzitet u Beogradu, Insitut za medicinka istraživanja. Centar za istraživanje o nutricionizmu i metabolizmu. Sastav dnevnog obroka u dijeti za gojazne [citirano 21.05.2022]. Dostupno: http://srbnutrition.info/wp-content/uploads/2013/08/dijeta_gojazni.pdf
Pripremila i preuredila: Hajnalka Požar,
predsednica Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti
Comments