OSNOVNE SMERNICE U LEČENJU DIJABETESA

Dijabetes je u osnovi uzrokovan prevelikom količinom glukoze u krvi. Do bolesti nastaje ako pankreas potpuno prestane da proizvodi insulin, proizvodi neefikasan insulin ili proizvodi ga u nedovoljnim količinama. Insulin je hormon koji podržava resorpciju i skladištenje glukoze (šećera) u ćelijama. Ako insulin ne uspe da kontroliše glukozu, nivo glukoze u krvi raste iznad normalnog i uključuje probleme kao što je povećanje mokrenje, žeđ, slabost, umor i razne komplikacije koje nastaju kao posledica nekontrolisanog glikemija, odnosno povišene vrednosti glukoze u krvi.

Osnovni principi u lečenju dijabetesa:

1. Pravilna ishrana

2. Fizička aktivnost

3. Lekovi za snižavanje glukoze u krvi

4. Edukacija (zdravstveno obrazovanje o dijabetesu)

5. Samokontrola nivoa glukoze u krvi i glukoze i acetona u urinu

6. Izbegavanje hipoglikemije

PRAVILNA ISHRANA DOBRA REGULACIJA GLIKEMIJE

    Promena navika u ishrani i načina života je efikasna je takođe siguran način za poboljšanje kontrole glikemije, i uključuje edukaciju, nutricionističku terapiju, fizikalnu terapiju aktivnost, prestanak pušenja i psihosocijalna nega.

    Ne postoji jedinstven način ishrane koji odgovara svim pacijentima niti idealan odnos unosa ugljenih hidrata, masti i belančevina što bi bilo optimalno za sve pacijente sa dijabetesom tip 2.

Ipak treba poštovati stručne smernice koje preporučiti individualno prilagođene načine ishrane koji podstiču unos hrane sa odgovarajućim pozitivnim uticajem na zdravlje, i smanjiti unos hrane sa dokazano štetnim postupak.

     Mediteranski način ishrane, DASH dijeta i biljne dijete su primeri zdravi načini ishrane koji su se pokazali u istraživanjima pozitivne rezultate, ali treba da se zasnivaju na individualnim sklonosti, potrebe i ciljevi. Mediteranska dijeta, bogat mononezasićenim mastima, može poboljšati metabolizam glukoze i smanjuju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti bolesti.

   Za vegetarijanski način ishrane ustanovljeno je da snižava nivo HbA1c, ali ne i nivo glukoze natašte.

Ciljevi u lečenju dijabetesa su:

*Adekvatan nivo glukoze u krvi

* Profil lipida i lipoproteina koji smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti

* Normalan krvni pritisak

* Postizanje i održavanje ciljne telesne mase

* Adekvatan unos hranljivih materija za sprovođenje zdravih obrazaca redovnosti ishrane, ali u skladu sa ličnim i kulturnim karakteristikama i sposobnostima menjanje navika

*Održavnje zadovoljstva  konzumiranja hrane sa naglaskom na raznovrsnoj ishrani

Pravilna ishrana i redovno uzimanje obroka igraju značajnu ulogu u lečenju

Hrana je glavni faktor u izazivanju, pogoršanju i kontroli dijabetesa, jer hrana utiče na nivo šećera u krvi na nekoliko načina. Prekomerni unos određenih namirnica koje vode do naglog porasta glukoze u krvi predstavlja dodatno opterećenje za pankreas i lučenje insulina dok smanjen unos takve hrane održava vrednost glukoze ujednačenom. Neke hrane sadrži supstance koje stimulišu aktivnost insulina ili deluju direktno na regulaciju glukoze.

Važan je ukupan energetski (kalorijski) unos, broj obroka, sastav hranljivih materija, odgovarajuće porcije prema grupama namirnica i količini ugljenih hidrata, kao i raznovrsnost hrane kako bi se postigao adekvatan unos vitamina, minerala i vlakana. Istovremeno, treba voditi računa o restriktivnom unosu soli i alkohola.

Preporuka je da podelite dnevni i unos hrane na najmanje 3-6 obroka:

* Podelite obroke na 3 glavna obroka, 2 užine i 1 noćni obrok (ako ste na oralnoj terapiji hipoglikemicima, ili bazalnom insulinu u kombinaciji sa oralnim hipoglikemicima

*Gubitak težine se može postići ako se unos hrane smanji za 500-750 kcal od ukupnog dnevnog energetskog unosa. Preporuka za žene je 1200-1500 kcal/dan, a za muškarci 1500-1800 kcal / dan.

Sve osobe sa dijabetesom koji su gojazni ili imaju dijabetes prekomerne težine, treba da budu svesni zdravstvene prednosti gubitka viška kilograma. Postoji čvrsti i dosledni dokazi da manji gubitak težine može odložiti napredovanje predijabetesa u dijabetes bolest tip 2.

Prednost gubitka 7% telesne mase vidljiva je na rezultatima testova krvi.

Umeren gubitak telesne mase dovodi do smanjenje HbA1c kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, ali i doprinosi kvalitetu života i smanjenoj potrebi za medicinska terapija.

GRUPE  NAMIRNICE KOJE SADRŽE UGLJENE HIDRATE

Po svom sastavu hrana se deli na šest osnovnih grupa: hleb i zamene, voće, povrće, mleko i zamene, meso i zamene, masti i zamene.  Prve četiri grupe su izvor ugljenih hidrata. 

Ugljeni hidrati su glavni izvor energije, izvor su dijetalnih vlakana, daju ukus hranu, i glavni su regulator postprandijalnog nivoa glukoze u krvi. Kontrolisanjem unosa ugljenih hidrata, bilo brojanjem ugljenih hidrata ili procenom na osnovu iskustva, ostaje ključna strategija u postizanju regulacije glikemije, jer su oni ti koji podižu nivo šećera u krvi posle obroka.

Glavni izvor ugljenih hidrata treba da budu cela zrna, povrće, voće, mahunarke i mlečni proizvodi, sa akcentom na hranu sa većim sadržajem vlakana, što manje doprinosi glikemijsko opterećenje.

Jedna jedinica ugljenih hidrata sadrži 15 grama ugljenih hidrata (sa tolerancijom od 11 do 20).

Za dobro zdravlje treba savetovati unos ugljenih hidrata iz povrća, voća i celih žitarica žitarice, mahunarke i mlečni proizvodi umesto ugljenih hidrata iz drugih namirnica, posebno one koje sadrže dodatnu mast, šećer ili so.

HLEB, ŽITARICE, MAHUNARKE (izvor su vlakana, minerala i vitamina).

Prisustvo određenih vrsta vlakana, posebno viskoze (rastvorljiva) vlakna  koji se nalaze u čia semenkama, zobi, ječam i mahunarke odlažu apsorpciju glukoze iz tankog creva usporavaju rast glukoze u krvi i smanjuju ga maksimalni nivo krvi.

Treba dati opštu prednost ovsu, ječmu, pasulju, grašku, leblebijama, sočivu, heljdi, prosu, ražu itd., ali se uvek pridržavajte preporučenog dela serviranje, jer je navedena hrana sa ugljenim hidratima značajna je izvor belančevina.

Skrobno povrće je uključeno u zamene za hleba i bogat je ugljenim hidratima.

VOĆE je izvor vlakana, vitamin,minerala i antioksidanata, ali uvek budite oprezni po porciji, jer je voće najviše koncentrisano uz hleb izvor ugljenih hidrata.

1. Bobičasto voće (borovnice, kupine, maline) bogato fitonutrijenti, polifenoli koji imaju preventivnu ulogu kod hroničnih bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes bolest. Imaju malo kalorija i bogate vlaknima Vitamin C.

2. Citrusno voće (grejpfrut, pomorandža, mandarina) izvor vitamina C, folna kiselina i kalijum).

3. Trešnje (sadrže antioksidante).

4. Jabuke (bogate vlaknima-pektinom, izvor vitamina C).

5. Breskve i kajsije (izvor kalijuma, vitamina A i C i vlakana).

6. Kruške (izvor kalijuma i vlakana).

7. Kivi (izvor kalijuma, vlakana i vitamina C).

POVRĆE je izvor vlakana, minerala i vitamina i antioksidanata sa vrlo malo kalorijska vrednost zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata.

1. Brokoli (izvor vitamina C).

2. Pasulj (izvor vitamina A i C, flavonoida, kalijuma, gvožđa, vlakana).

3. Pečurke (izvor selena, gvožđa, kalcijuma, fosfora, kalijuma, cink, vlakna, proteini i vitamin C).

4. Luk, beli luk, praziluk (ima antibakterijska svojstva, povećava imunitet i smanjuje upale).

5. Spanać, blitva (bogati vitaminima A, C, folnom kiselinom i magnezijum). Karotenoidi iz spanaća (beta-karoten, lutein i zeaksantin) štite od očnih bolesti kao što je makularna degeneracija).

6. Kupus, kelj, prokulice, karfiol (izvor vitamina C, kalijuma, gvožđe, folna kiselina, kalcijum, vlakna i fitokemikalije).

7. Paradajz (sadrži likopen, bogat kalijumom, vitaminima A, C, K, folna kiselina i vlakna).

8. Slatki krompir (bogat beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A. Dobar izvor vitamina C, vlakana, vitamina B6 i kalijum).

9. Špargle (odličan izvor folne kiseline, vitamina C i dobre su izvor tiamina i vitamina B6).

MLEKO I ZAMENE (izvor belančevina, kalcijuma, fosfora)

Mleko i mlečni proizvodi su visoko vredne namirnice, jer sadrže ugljene hidrate, proteine i masti.

Oni su odličan resurs kalcijum. Preporučeni unos je 2 porcije, jedna u u obliku pića, a drugi u obliku fermentisanog mleka I proizvoda (kefir, acidofil, probiotik, jogurt). Iako je sir mlečni proizvod, on je uključen u zamene za meso jer ne sadrži ugljene hidrate već samo proteini i masti.

GRUPE NAMIRNICA BEZ UGLJENIH HIDRATA

Prednost treba dati ribi i nemasnom mesu, dobrog kvaliteta masti kao što su maslinovo ulje i orasi.

MESO I ZAMENE (izvor belančevina, minerala, a plava riba je izvor omega 3 masnih kiselina)

Npr. Riba (posebno plava: sardine, skuša, tunjevina) · losos · ćuretina · piletina · zec · jaja

1. Losos (sadrži omega-3 masne kiseline koje pomažu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara, smanjiti nivo triglicerida i krvni pritisak. Losos je dobar izvor belančevina sa veoma niskim sadržajem zasićenih masti i holesterol).

2. Sardine, tunjevina, skuša (izvor omega-3 masnih kiselina).

3. Ćuretina, piletina i zec (sadrže lako svarljive proteini, izvor mnogih minerala i vitamina).

MASTI I ZAMENE: Maslinovo ulje · bučino ulje i semenke · čia i laneno seme · orasi, bademi..

Od preporučenih masti svakako je maslinovo ulje Prvo mesto. Oni preporučuju druge "dobre" masti ulje kanole, ulje i seme bundeve, orasi, badema i drugih semenki.

ZAČINI I PIĆA ako nisu napravljeni od šećera i mleka ne sadrže ugljene hidrate, a skoro da i nemaju kalorijska vrednost.

Začini: cimet · đumbir · kurkuma · kajenski biber · bosiljak · ruzmarin · kopar · komorač · kumin

1. Cimet može ili ne mora biti deo plana lečenja zameniti propisane lekove.

2. Bosiljak, ima izuzetno bogata nutritivna i antioksidativna svojstva svojstva.

3. Đumbir, kurkuma i kajenski biber su jaki antioksidativna svojstva.

PIĆA

*Čaj (zeleni · kopriva · hajdučka trava · kamilica · matičnjak · nana · maslačak · đumbir sa limunom)

Čaj od hibiskusa je dobar za osobe sa dijabetesom. kamilica, nana, kopriva, piskavica, hajdučka trava,

maslačak, crni i zeleni čaj, koji je bogat polifenolima. Dnevno se preporučuje uzimanje 1-2 šoljice kafe ili zrna kafe (divka).

*Voda: je esencijalna hranljiva materija. Telu je svakodnevno potreban za održavanje normalne funkcije i hemijski procesi. Voda stimuliše varenje.

Preporučeni dnevni unos je 1,5-2,5 l. Deo vode unosimo preko pića, voća i povrća (do 1 l), a ostalo moramo da uđemo sa tečnom, najbolje običnom vodom

Najbolja preporuka za osobe sa dijabetesom je da se pridržavaju dijete u pogledu rasporeda ugljeno-hidratnih jedinica i količine hrane, a obroke baziraju na mediteranskom tipu ishrane (povrće, voće, žitarice, riba, maslinovo ulje, mediteranski začini).

Izvor: Pavić E. Osnovne smernice u lečenju dijabetesa, Klinički-bolnički centar Zagreb, Služba za prehranu i dijetetiku.