Umor je kompleksno pitanje, osećaj iscrpljenosti može biti uzrokovan bolešću,nedostatkom sna, psihičkim problemima,stresom i načinom života, ili čak njihovom kombinacijom. U prolećnom umoru značajnu ulogu igra i zimska monotonija – manjak svežih namirnica, vremena provedenog na svežem vazduhu, suncu, uz nedostatak vitamina, minerala i vlakana u ishrani koji se sve nakupe. Tako, “sezonski umor”, može se efikasno ublažiti ishranom. Za ovo vam ne treba posebna dijeta, jer ako se pridržavamo principa uravnotežene ishrane, pored opšteg efekta očuvanja zdravlja, efikasno podržavamo i rad našeg imunog sistema.
Kako ublažiti simptome?
• Što pre treba dodajte više svežeg i sirovog povrća, voća bogatog vitaminom C!
Vitamin C pronađite u: paprika, citrusi, kupus, keleraba, bobice, šipak, zeleni peršun, kivi, brokoli, karfiol, kiseljak, paradajz.
• Provodite više vremena na suncu i na otvorenom da bi podsticaliproizvodnju vitamina D.
Vitamin D pronađite u: mlečni proizvodi, morska riba, riblje ulje, žumance, obogaćena hrana (npr. mlečni napici, jogurti, žitarice)
• Konzumirajte adekvatnu količinu tečnosti, jer čak i mali nedostatak može izazvati probleme sa koncentracijom i razmišljanjem, osim toga, isušene sluzokože (u nosu, ustima) povećavaju rizik od infekcija.
• Obratite pažnju na zdravlje crevnog sistema, koji nije samo osnova za varenje, već i važno za naše raspoloženje i imunitet. Fermentisana hrana (kiseli krastavci i mlečni proizvodi sa florama) mogu biti od koristi.
Probiotike pronađite u: fermentisani mlečni proizvodi (jogurt sa živim cvetovima, kefir), fermentisano povrće (npr. kiseli kupus, kiseli kupus), fermentisana hrana tipična za azijsku kuhinju (npr.soja sos, tempeh, miso, kimči, kombuha)
Prebiotike u: cikorija, cikorija, beli luk, artičoka, pasulj, grašak, zob, jabuke, banana
• Obezbedite hranljive materije koje su posebno korisne i delotvorne za imuni sistem npr. vitamin C, D, B6, cink i selen, omega-3 masne kiseline i pro- i prebiotici.
Vitamin B6 pronađite u: iznutrice (npr. džigerica), meso, suve mahunarke, krompir, cela zrna žitarice, mlečni proizvodi, jaja
Cink pronađite u: meso, džigerica, jaja, mahunarke, selen, morske životinje, meso, iznutrice (bubrezi, jetra), cela zrna žitarica, uljano seme, orasi (npr. paradajz)
Omega-3 masne kiseline u: morska riba (npr. losos, sardine, tunjevina), masno seme (npr. laneno seme, seme repice, orasi, soja) i njihova ulja
Stvari koje trebate izbegavati:
• Prekomerna potrošnja prerađene hrane, rafinisanih ugljenih hidrata (dodatih šećera, rafinisanih žitarica),
• Prekomerna potrošnja nezdravih – zasićenih masti i soli, ovi proizvodi su niske hranljive vrednosti
• Prekomerna konzumacija kofeina, iako kofein privremeno deluje stimulativno i poboljšava budnost, u većim količinama može uzrokovati razdražljivost i glavobolju.
Važno je napomenuti, međutim, da ne postoji jedan jedini nutrijent (hranljiva materija, vitamin, mineral) koji je odgovoran za “sve bolesti”, i ne postoji nijedan koji bi nas isključivo činio zdravim (čak ni „superhrana“)!
Sve treba konzumirati uravnoteženo, raznovrsno i umereno u skladu sa principima Priamide ishrane ili Zdravog tanjira.
Izvor: Magyar Dietetikusok Országos Szövetsége
Kommentare