INSULINSKA REZISTENCIJA

Insulinska rezistencija (IR) je fiziološki definisana kao stanje neadekvatnog odgovora tkiva na lučenje insulina, što uzrokuje porast nivoa glukoze u krvi. IR se smatra patogenim pokretačem mnogih bolesti, uključujući metabolički sindrom, nealkoholnu masnu bolest jetre, aterosklerozu i bolesti jetre.

U predijabetičkom stanju, nivoi insulina se povećavaju da bi se zadovoljile normalne potrebe za insulinom, što dovodi do hronične hiperinzulinemije, hiperglikemijom izazvane beta-ćelije i na kraju dijabetesa tipa 2. Predijabetes je stanje organizma koje karakteriše poremećaj metabolizma glukoze, ali ne ispunjava dijagnostičke kriterijume za dijabetes tipa 2.

Prema najstrožoj klasifikaciji, o IR govorimo ako je nivo insulin u laboratorijskim rezultatima krvi:

• 0. minuta iznad 8 µU/ml

• 60-minutna vrednost iznad 30-40 µU/ml

• 120-minutna vrednost iznad 20-25 µU/m

Preuzeto: cartoondealer.com/image/212681220/insulin-resistance-pathological-health-condition-educational-outline-diagram.html

Ciljevi nutricionističke terapije u populaciji sa predijabetesom su da pomognu pacijentima da promene svoje navike u ishrani kako bi sprečili i/ili odložili razvoj dijabetesa tipa 2, lečili komplikacije i prateće komorbiditete i održavali ili poboljšali kvalitet života.

Preporučuje se ishrana zasnovana na hrani biljnog porekla, sa malo zasićenih  masnih kiselina (životinjskih, industrijskih i tropskih masti), holesterola i natrijuma, sa visokim sadržajem vlakana, kalijuma i nezasićenih masnih kiselina (hladnoceđenih ulja, rie, orašastih plodova i semenki).

Takođe, zamena jednostavnih ugljenih hidrata i zasićenih masnih kiselina složenim ugljenim hidratima, nezasićenim masnim kiselinama ili proteinima biljnog porekla značajno je povezana sa manjim rizikom od smrtnosti kod osoba sa predijabetesom.

Kod osoba sa predijabetesom, mediteranska i DASH dijeta se preporučuju, kao i ishrana sa malim udelom ugljenih hidrata i veganska/vegetarijanska ishrana.

Nekoliko preporuka koji vam mogu biti od koristi:

1.      Održavajte ravnotežu ugljenih hidrata: Fokusirajte se na složene ugljene hidrate poput celih žitarica, povrća i mahunarki. Izbegavajte jednostavne šećere i rafinisane ugljene hidrate koji mogu brzo povećati nivo glukoze u krvi.

2.      Birajte zdravije masti: Konzumirajte zdrave masti koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu, orasima i semenkama. Izbegavajte zasićene i trans masti koje mogu negativno uticati na insulinsku senzitivnost.

3.      Povećajte unos vlakana: Vlakna pomažu u kontrolisanju nivoa glukoze u krvi. Namirnice bogate vlaknima uključuju voće, povrće, cele žitarice i mahunarke.

4.      Proteini: Birajte nemasne izvore proteina kao što su piletina, riba, tofu, jaja i nemasni mlečni proizvodi. Proteini pomažu u održavanju sitosti i stabilizaciji šećera u krvi.

5.      Redovni obroci: Redovno jedite manje obroke tokom dana kako biste održali stabilan nivo šećera u krvi i izbegli nagle padove energije.

6.      Izbegavajte visokokalorične namirnice: Smršajte ili održavajte zdravu telesnu težinu kako biste poboljšali insulinsku senzitivnost. To znači da treba izbegavati visokokalorične namirnice s malo nutritivnih vrednosti.

7.      Pijte dovoljno vode: Održavanje hidratacije je važno za opšte zdravlje i može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi.

8.      Mediteranska i DASH dijeta: Ove dijete su poznate po svojoj efikasnosti u upravljanju insulinskom rezistencijom. Fokusiraju se na konzumaciju voća, povrća, celih žitarica, zdravih masti i nemasnih proteina.

Najčešće nedoumice:

1.      Da li mogu da jedem slatkiše "bez šećera"?

o    Ne konzumirajte neograničeno slatkiše “bez šećera”! Iako su slatkiši ili čokolada “bez šećera”, i dalje mogu biti puni masti! Veći unos masti i kalorija dodatno pogoršava insulinsku rezistenciju. Pored toga, kolačići i slatkiši „bez šećera“ sadrže brašno, koje je takođe ugljeni hidrat!

2.      Da li mi je potrebna dijeta od 160 g ugljenih hidrata?

o    Nije sigurno da vam treba dijeta od 160 g! Dijeta sa 160 g ugljenih hidrata je samo šablon, smernica i preporuka da se pokaže da je potrebno manje ugljenih hidrata u ishrani. 160 g je samo jedan pravac, u praksi može biti 130 g ili 180 g ugljenih hidrata dnevno, u zavisnosti od pojedinca i načina života.

3.      Da li da držim ketogenu dijetu / dijetu bez ugljenih hidrata?

o    Izbegavajte ketogenu dijetu! Ketogena dijeta posebno predisponira razvoju insulinske rezistencije i intenziviranju simptoma IR. Takođe može izazvati druge komplikacije kao što su: mučnina, proliv, malaksalost, gubitak apetita, zatvor, problem sa koncentracijom, nedostatak vitamina i mineral u organizmu.

4.      Bavite se sportom!

o   Vežbanje je u istoj meri važno koliko i ishrana. Zašto? Mišić je u stanju da direktno preuzme glukozu, čak i bez prisustva insulina. Što više mišićne mase imamo, potrebno nam je manje insulina. Redovni trening povećava osetljivost tela na insulin!