Dijabetes utiče na sve metaboličke procese u organizmu. Da bi uspešno korigovali moguće poremećaje (visok nivo šećera u krvi, krvnog pritiska, masnoća u krvi, oštećenje nerava, bubrega, očiju, stopala) neophodno je promeniti većinu svakodnevnih navika kako na polju ishrane, tako i fizičke aktivnosti i učestalosti kontrole zdravlja.
U ovom slučaju govorimo o lečenju životnim stilom (u kombinaciji sa odgovarajućom medikamentnom terapijom), koji podrazumeva dijetalnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, al ii psiho-socijalno prilagođavanje...
Kontrola glikemije (nivoa šećera u krvi) prvenstveno se procenjuje putem samokontrole nivoa glukoze u krvi test trakicama i glukometrom, ili laboratorijskom testom glikoliziranog hemoglobina (HbA1c, čije ciljne vrednosti su <7,0%, potrebno je proveravati 2-4 puta godišnje).
1.Test natašte (Preprandijalni test) : ovaj test meri nivo šećera u krvi pre nego što osoba pojede ili popije bilo šta. On se obavlja obično ujutro nakon noćnog posta. Ciljne vrednosti su između 4,4 i 7,2 mmol/L.
2.Test nakon obroka (Postprandijalni test): meri nivo šećera jedan do dva sata nakon obroka i ciljne vrednosti bi trebale biti do 10 mmol/L.
3.Test oralne tolerancije glukoze (OGTT): meri kako telo obrađuje glukozu tokom određenog vremenskog perioda. Prvo se meri nivo glukoze natašte, a zatim se daje šećer da se popije, a nivoi se prate tokom nekoliko sati. Normalne vrednosti nakon 2 sata su obično manje od 140 mg/dL odnosno manje od 7,8 mmol/L.
4. Glikolizirani hemoglobin (HbA1c) test: meri prosečan nivo šećera u krvi tokom poslednjih 2-3 meseca. Može se obaviti u bilo koje doba dana, bez obzira na obrok.
Ciljne vrednosti nivoa glikoziliranog hemoglobina kod osoba sa dijabetesom su manje od 7,0%. Strožiji ciljevi glikemijske kontrole (HbA1c < 6,5%) postavljaju se za mlađe osobe i osobe sa kratkim trajanjem dijabetesa koji se tretira samo stilom života, dok za starije pacijente i pacijente sa razvijenim komplikacijama i pridruženim oboljenjima postavljaju se manje strogi ciljevi glikemijske kontrole (HbA1c < 8%).
5. Samokontrola šećera u krvi: Pacijenti koriste kućne glukometre za praćenje svojih nivoa šećera u krvi kod kuće. Može se obaviti u bilo koje doba dana, uključujući i pre i posle obroka, a standardne vrednosti zavise od individualnih ciljeva postavljenih od strane lekara.
Smernice za korišćenje glukometra:
- Pripremiti potrebnu opremu (glukometar, test traka, lanceta i jastučić za alkohol).
- Oprati ruke (voda i sapun) da bi se sprečila infekcija (ili koristiti tupfer sa alkoholom).
-U cilju boljeg protoka krvi, zagrejati ruke (toploa voda, trljanje) - paziti da se dobro osuše, jer mokre ruke mogu razblažiti uzorak krvi, i prikazati niže rezultate.
- Uključiti glukometar i staviti test traku (proveriti indikator stranu test trake) u aparat kada aparat bude spremna.
- Uveriti se da su Vam ruke suve. Ukoliko se mesto obriše alkoholom, sačekati da se alkohol ispari, ili obrisati prvi kap krvi tupferom vate.
- Probosti vrh (domalog) prsta - na boku prsta, između dna i vrha nokta (izbegavati vrh prstiju).
- Postavite kapljicu krvi na ili sa strane trake. Vrsta kapljice krvi zavisi od vrsta trake (neki koriste „viseću kapljicu krvi“, a neki uvlače krv).
- Glukometru će biti potreban nekoliko sekundi da očita nivo šećera u krvi.
- Ukoliko ubodno mesto krvari, upotrebiti tupfer koji je korišćen za dezinfekciju.
- Zapisati rezultate u Dnevnik samokontrole, koji može biti od pomoći za lekara i obolelog u definisanju plana lečenja. Neki glukometri sačuvaju vrednosti u memoriji.
Ciljne vrednosti nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom
našte iznose između 4,4–7,2 mmol/L, a dva sata nakon jela poželjno do 9- 10,0 mmol/L.
Samokontrola nivoa šećera u krvi obavlja se periodično ili u dnevnim profilima.
Dnevni profil glikemije uglavnom obuhvata merenje šećera u krvi nakon buđenja (našte), pre i 2h posle svih glavnih obroka, u 24h i 03h .
-Većina obolelih koji uzimaju tablete, treba da provere nivo šećer u krvi (našte) jednom nedeljno, a dnevni profil šećera na mesečnom nivou.
-Osobe koji uzimaju i tablete i insulin moraju testirati dnevni profil šećera jednom nedeljno, a u međuvremenu određivati nivo šećera našte najmanje još jednom nedeljno.
-Osobe na intenzivnoj insulinskoj terapiji proveravaju nivo šećera između jedan i četiri puta dnevno (zavisno od vrste i dejstva insulina) i dnevni profil šećera najmanje dva puta nedeljno.
Nekoliko pogodnih termina da proverite svoj nivo šećera u krvi: - ukoliko postite, proverite vaš šećer našte - pre nego što jedete - pre glavnih obroka u toku dana (doručak, ručak i večera) - dva sata posle glavnih obroka - pre nego što odete na spavanje.
Kada treba da češće proverite nivo šećera u krvi? - ako ste na insulinu - ako imate neku infekciju - ako ste bolesni ili se osećate kao da ćete se razboleti
- imali ste neobično nizak (< 3,9) ili visok (preko 11,1) nivo šećera u krvi
- počinjete novi program vežbanja.
Kako utiče hrana na nivo šećera u krvi?
U normalnim okolnostima nivo šećera u krvi 1,5 h nakon obroka je za 1,0-1,5 mmol/l veći, nego pre jela. Da bi ovo postigli, neophodna je kontrola ukupne količine ugjenih hidrata u toku dana, i njihova ravnomerna raspodela po obrocima, da nikad ne izazivaju previše nagli skok nivoa šećera u krvi.
-Ugljeni hidrati (carbs) u velikoj meri 90-100% se pretvaraju u šećer i izazivaju skok nivo šećera u krvi 15 minuta - do 2 sata nakon obroka.
Belančevine (protein) u manjoj meri, u oko 50% mogu da se pretvaraju u šećer i izazivaju umereno povišenje nivoa šećera u periodu od 2-4 sata nakon konzumiranja belančevinaste hrane.
Masti (fat) imaju veoma mali uticaj, oko 10% masti se pretvara u šećer, i izaziva jako nisko povećanje nivoa šećera u krvi tokom dugog perioda od 8 do 10 sati nakon konzumiranja obroka.
Neskrobno povrće takođe ima zanemarljiv uticaj na nivo šećera u krvi.
Trudite se da svakodnevno unosite najmanje 3 (poželjno 5) posluženja povrća.
Prihvatljivo je da ukoliko ste gladni, slobodno povećavate količinu ovih namirnica, ili da zamenite ugljeno-hidratne hrane na ovu grupu u vašim jelovnicima.
Upotpunite sve vaše obroke što šarenijom povrćem, dodajte u sendviče, kao prilog, kuvano, bareno ili sirovo u obliku slate ili užine.
Još nekoliko saveta, kako da držite nivo šećera u krvi pod kontrolom:
#Pokrenise- znanjem protiv dijabetesa
Prema:American Diabetes Association. Standards of Medical Care in Diabetes – 2019. Abridged for Primary Care Providers. Diabetes Care. 2019; 42 (Suppl. 1): S1-S178.
تعليقات